Zanimljiv članak sam opazio pre jedno mesec dana koji je napisao Edmond Ademi i to o Čedi-the-Jovanoviću. U pitanju je jedan mali hvalospev. Legitiman kao takav, ali vrlo štetan kao izvor informisanosti za neupućene, naročito ako su u pitanju kolege liberali, a da nisu iz Srbije. Ovo je link do samog članka http://www.plusinfo.mk/mislenje/445/Fenomenot-Cheda
Dobronameran liberal u Srbiji voli da čuje dobru reč o liberalima iz Srbije, jer njih ima, no ovo je ep o Jovanoviću, omnipotentnom te večitom predsedniku Liberalno Demokratske Partije (LDP) u Srbiji, od strane kolega iz susedstva. Jeste, mi treba da komuniciramo i gradimo zajedničke regionalne liberalne vrednosti primerene našim socioekonomskim realnostima te da kontinuirano iskušavamo liberalnu agendu te da osmišljavamo konkretne adekvatne politike.
Mera moje reakcije ovde jeste da gornje nikako nećemo postići personalnim veličanjem tamo gde mu mesta nema, jer onda ulazimo u idolteriju tako karekterističnu za neko staro doba. Naime, hvalospevi o prividnom vodji liberala u Srbiji naročito mogu da budu prijatni onda kada isti dodju od nepostojecih ‘korisnika’ njegovih politika, od van liberalnog kruga promatrača i-ili učesnika. To jest kao jedna posledica efikasnosti liberalnih politika ili pak kompromisa ili pak bilo kakvog učinka u socijalno ili poličkom duskursu, a da nije propaganda ili slično.
Međutim, onda kada to nije slučaj, a ovde ja tvrdim da to nije slučaj, onda imamo problem oko efikasnog sagledavanja liberalne agende kako u Srbiji tako i na Balkanu. Pitanja koja leže iza Čedine liberalne propagande su realna i važna. A ona mogu biti poput ovih...Gde smo? Šta smo uradili do sada? Šta nam je činiti? I gde je u svemu tome Čedomir, ne jednakiji od ostalih, vec rasterivač mnogih.
Za mnoge liberale u Srbiji, naročito za one neglasajuće i/ili odbačene od Čede (lista je duga), srpski Vili Brant nikako ne može da bude osoba koja ima tako, medju svim liberalima, nepopularan i mali učinak kao lider. I to ne samo kao lider jedine parlamentarne liberalne stranke u Srbiji, već kao neko ko predstavlja sinonim za, ama baš cele i vanparlamentarne liberalne reprezentativnosti kod nas. Nema druge stranke u Srbiji a da dela u tom ideološkom pravcu, a nema više ni NVOa koje su se se mahom oportunistički prelile u vlast.
Znači, imamo samo Čedu, a on ovde se tvrdi ništa ne valja, dok mi ostali ne delamo jer njemu ne valjamo, i to je jedan Čedin mrak! Jasno je da naša društva nemaju preterano veliki liberalni potencijal na takozvanom ‘grassroots’ nivou i to je u redu, no i ovo malo što imamo razbeži se zbog malih diktatorčića poput Čede-the-jedinog i u tome je srž problema. Tip prosto nema kapaciteta noto da odrzi sta je napravljeno ni da generise i mobilise.
U inače zanimljimov tekstu se takođe kaže da Čedu ”Пола Србија мрази, една третина го сака, а една третина не го разбира”…nemojmo se prevariti, ovo može da bude samo paušalan utisak. Istina je naime da ga pola okrvavljenolopovske Srbije mrzi, da ga trećina ne razume, te da je ostatak podeljen, cini mi se, na dve grupe. Prvu koja ga slepo podрžaya već glasa za njega. A tu je I druga polovina ostatka, što nije do sada rečeno, koji jesu liberali ali ne Čedini, i koji ne samo da imaju otklon prema njemu već Jovanovića sa pravom gledaju kao na najozbiljniju prepreku razvoja stranačkog liberalizma u Srbiji.
Drugim rečima, Čeda jeste efikasan, no samo u ulozi NVO svojstvene ‘whistleblowing’ uloge i ništa više! Kao narodni poslanik sa pristupom Luja XIV tipa “stranka - to sam ja” on je uzurpirao sav liberalni prostor, rasturio je stranku koja je prvobitno i ličila na nešto, koja se nadala nečemu, na čiju su inauguralnu skupštinu u DO mnogi došli, a, na već sledeću u DS, se nisu vratili.
Tip je osion, sveznajući, mangup i lider koji nema kapacitet za konsensulne politike i zajednicke napore. On je tip koji je oterao iz stranke dobar deo onoga što je tada valjalo (od Lečica, Srbljanovićke pa do Vesne Pešić, plus desetine drugih), i tako osigurao večni status quo u kom liberalna Srbija nikada neće u ovoj konstalaciji da poraste od sadašnjih 5% izborne podrške stanci.
Takav i na takav njegov način delanja,naročito nakon blamaže oko Vesne Pešic i najnovijih izbornih koketiranja sa SPS I DS, on je osigurao da poslednje spomenutu grupu neglasajucih liberal nikada neće uspešno privući da rade pod njegovom autokratskopartijsku kapu koja je replicirana po modelima drugih stranaka koje nemaju ni “u” od svoje unutrašnjostranačke demokratičnosti.
Sumnajm da će se ovde ikada išta pod ovim okolnostima promeni, a naročito ne ka većoj liberlanoj izbornoj participativnosti i liberalnostrančkoj efikasnosti. Nema više istinskog reprezenta liberalnog gradjanstva u Srbiji, a to je bio Gradjanski savez Srbije, koji je zapravo bio jedina prava liberalno-intelektualna moralna gromada u Srbiji, a ne Čeda! No ta stranka je nestala skupa sa Vesnom Pešić koja ga je dovela svojevremeno u LDP. To je bio uslov Čede. Ispoštovan je, a sve se raspalo. Samo je on ovako kitnjast i pseudomoderan ostao.
Da bi liberalnoj agendi u Srbiji zaista procvetalo, Čeda mora da ode, i stranka da otvori vrata i stane iza svojih reči svojim delima, koja za sada ne postoje.
No comments:
Post a Comment